3.4 Razviće

Nasleđivanje genetskog materijala kod većine socijalnih insekata je specifično i naziva se haplodiploidija. Kod ljudi pol se određuje tako što ženke nasleđuju X hromozome od oba roditelja, a mužjaci nasleđuju X hromozom od jednog, a Y hromozom od drugog roditelja. Pol kod mrava se određuje na potpuno drugačiji način – kod njih ne postoje polni hromozomi. Ženke i radnici (neplodne ženke) imaju dva para od svakog hromozoma tj. one su diploidne. Mužjaci imaju samo jedan set tj. haploidni su. Ženke i radnici dobijaju dva seta hromozoma kroz konjugaciju između jajne ćelije i spermatozoida, a mužjaci nastaju iz neoplođene jajne ćelije.
Jedanput godišnje u gnezdu se, pored radnika, razvija veći broj mužjaka i ženki. Radi fertilizacije oni izleću u rojevima iz gnezda (Slika 3.8). U vazduhu se odvija oplodnja, nakon čega mužjaci uginu. Nakon oplodnje, ženke se spuštaju na zemlju, otkidaju mandibulama sebi krila i zavlače se u odgovarajuću šupljinu (ispod kore, ispod kamena), zazidaju se i polažu prva jaja (Slika 3.9). Dok traje razviće jaja, ženke se hrane rezervnim materijama iz svoga tela, a atrofijom mišića pokretača krila dobijaju dodatnu energiju. Ponekad jedu i deo jaja i larvi. Matica se brine o jajima, odnosno larvama i lutkama sve dok se ne izlegu prvi radnici. Radnici zatim preuzimaju brigu o koloniji.

Razviće mrava je holometabolno i teče kroz 4 stadijuma: jaje, larva, lutka i adult. Ženka polaže bela ili žućkasta sitna jaja (0,2-1mm). Kod nekih vrsta rodova Aphaenogaster i Lasius jaja se razlikuju po formi i po veličini u zavisnosti da li su partenogenetska ili oplođena. Nakon 2-6 nedelja razvijaju se bele larve. Ponerinae poseduju najprimitivnije larve. Kod larvi su razvijene mandibule i labrum, maksile i labium građene su od jednog ili dva članka, sa jamicama i dlačicama koje se već uočavaju. Antene su u vidu dve osetljive pločice, ponekad ispupčene. Toraks i abdomen su jasno segmentisani, dlake su uzdignute, jednostavne i iste dužine. Prvi tergit toraksa je često veći i više konveksan od ostalih. Larve viših Formicida su kraće, manje pokretne i praktično nesposobne da se same hrane, dok se larve Ponerina mogu malo kretati i proždirati hranu koju im u blizini dodaju odrasle jedinke. Kasta radnika hrani larve i nakon nekoliko nedelja do nekoliko meseci larve se razvijaju u lutke.

Lutke, koje čovek često prikuplja kao hranu, nepravilno se nazivaju mravlja jaja. Kod podfamilija Ponerinae, Leptanilinae, Dolichoderinae i Formicinae lutke su obavijene kokonom, a kod Myrmicinae su gole. Kokoni su žućkasti ili braon, prilično tanki i prestavljaju sekret labialnih žlezda. Iz lutke, nakon razvića, izlaze adulti, koji su u početku nežni, bledje boje i hrane ih zreliji mravi. Jaja i larve za svoje razviće zahtevaju više vlage i manje toplote, a lutke zahtevaju više topote, a manje vlage.